Jedan je od najautentičnijih glasova jugoslovenskog umetničkog prostora, koji je iz polja poezije početkom 70-ih godina 20. veka zakoračio u prostor nove umetničke prakse, odnosno, konceptualne umetnosti, Vlado Martek, u Beogradu je tokom marta, u Galeriji B2, priredio izložbu naslovljenu Izreći svekao Hamlet u predstavi“, kojom je načinjen sažet pregled njegovog sveukupnog stvaralaštva, od početka 70-ih godina proteklog veka do danas.... Zastupljene su fotografije, grafike, kolaži, asamblaži, foto dokumentacija lend arta - ostvarenja gde se promišlja poezija i umetnost, i, s druge strane, tzv. geopolitički radovi – svojevrsne umetničke intervencije na geografskim kartama ili fiktivne, poetske mape. U sklopu ove izložbe, na beogradskom Novom groblju, na grobu Branka Miljkovića, Martek je izveo poetsku agitaciju, jednu u nizu posveta velikim svetskim pesnicima.   Izlagao je širom sveta. Između ostalog, njegova dela nalaze se u zbirci Centra Pompidu u Parizu, kao i Muzeja moderne umetnosti u NJujorku. U emisiji Art zona sa Vladom Martekom razgovara Danijela Purešević, a njegovo stvaralaštvo tumači istoričarka umetnosti Neva Lukić. Urednik i autor emisije: Danijela Purešević Režija: Marko Šotra     Repriza , 16. maj u 01:10 i 09:00.

Trinaesta epizoda: Žićin tast, Grča, obnovio je ljubavnu avanturu sa ženom koju je upoznao u Egiptu, mada nije potpuno siguran u to da je uopšte ranije sreo.... Seka je posle pijane noći završila sa konobarom. Kad se otreznila i shvatila da je to veza koja nema nikakvu perspektivu, razočarana Seka se pešice vraća kući. Posle dugog pešačenja Seku na drumu sreće Baja koji vozi kamion. Baja hoće da je preveze. Seka je loše raspoložena i neće da uđe u Bajin kamion. Posle izvesnog vremena Seka ipak uđe u kamion. Baja tokom vožnje pokušava da šarmira Seku, ali mu to nikako ne uspeva. Prema scenariju Gordana Mihića Kamiondžije d.o.o. režirao je Filip Čolović, a glavne uloge u trinaestoj epizodi igraju Nenad Jezdić, Tihomir Stanić, Paulina Manov, Branislav Zeremski, Jelena Stupljanin, Boris Milivojević, Danina Jeftić i Olga Odanović.   Repriza , 16. maj u 02:10 i 10:00.

Zbog čega zapadnoj civilizaciji preti nestanak, zašto u svemu što radi promišlja istoriju budućnosti', kakav će biti svet 2050 godine, kako zamišlja pozitivno društvo i zašto je na prvom mestu važna briga o generacijama koje dolaze, samo su neke od tema o kojima kultni francuski autor Žak Atali razgovara sa Nedom Valčić Lazović u svom pariskom domu.... Pisac, ekonomsta, političar i publicista, Žak Atali je objavio više od 80 naslova iz oblasti književnosti, ekonomije, umetnosti, društva... Ličnost širokog spektra interesovanja, više od 10 godina bio je specijalni savetnik francuskog predsednika Fransoa Miterana. Devededetih pokreće naučni projekat Eureka a zatim postaje prvi predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj. Svoju knjigu Kratka istorija budućnosti počinje asocijacijama na stihove Lorda Bajrona o budućnosti koja nam se ruga, o nemogućnosti da prihvatimo to što jesmo, o strahu da je život samo obmana. Godine 2008. Žak Atali našao se na listi 100 najuticajnijih svetskih intelektualaca našeg doba.   Repriza , 16. maj u 03:40 i 11:30.